Tim profesora Sedrika Blanpena, pri Slobodnom Univerzitetu u Briselu identifikovao je protein koji omogućava ćelijama raka da se odupru hemoterapiji.

Ciljanjem na ovaj molekul, budući lijekovi bi mogli da se bore protiv ove otpornosti i spasu živote, piše belgijski dnevnik Le Suar.

Tim profesora Blanpena objavio je to u naučnoj reviji Nature, što je veliko otkriće koje bi moglo da revolucioniše budućnost liječenja raka.

„Već nekoliko godina radimo na razumevanju otpornosti određenih karcinoma na hemoterapiju. Neke ćelije raka su mnogo otpornije od drugih. Ćelije koje prave EMT – epitelno-mezenhimsku tranziciju – odnosno proces kojim se odvajaju od drugih ćelija da bi se proširile po celom telu, posebno su otporne na hemoterapiju. Ove ćelije proizvode metastaze i uzrok su određenih vrlo agresivnih karcinoma dojke, pluća ili pankreasa. Vrlo brzo smo identifikovali da je određeni molekul prisutan u EMT ćelijama, a ne u ćelijama koje nisu otporne”, objašnjava profesor za Le Suar. Taj molekul je protein RHOJ.

Istraživači su otkrili da to omogućava ćelijama raka sa EMT da se odupru tretmanima hemoterapije. S tim što su ostavili mogućnost da poprave svoju DNK oštećenu hemoterapijom i tako izbegnu ćelijsku smrt.

“Ovo očigledno otvara velike izglede za razvoj lekova koji bi mogli posebno da ciljaju RHOJ kako bi ga inhibirali i tako omogućili da hemoterapijski tretman funkcioniše“, objašnjava Mod Debonji, prva autorka ove studije koja je radila na ovom važnom otkriću.

Profesor objašnjava da su donedavno mislili da je skoro nemoguće inhibirati ovu vrstu proteina.

Međutim, istraživanja su pokazala da je to sasvim moguće i trenutno su u toku kliničke studije za testiranje lekova koji ciljaju protein RAS.

“Isto možemo zamisliti i za RHOJ u budućnosti. Sada je na farmaceutskoj industriji da iskoristi ovo otkriće i pokrene istraživanje kako bi pronašao molekule koji su sposobni da inhibiraju RHOJ.”

Očekivanja su da će otkriće Debonji i profesora Blanpena izazvati nadu, ali i uzbuđenje u oblasti onkoloških istraživanja u svetu.

Djeca, posebno kada su mala, imaju različita ponašanja kada se naljute. Nije rijetko ni da udare roditelje, što izaziva veliku nelagodu, jer majka i otac u tom trenutku ne znaju kako da reaguju posebno ako se taj izliv bijesa desio pred nekim drugim. Šta treba da uradite ako vas dijete udari?
Ponašajte se mirno
Možda djeluje teško, ali, ako pokažete emocije, možete još više da razljutite dijete.

Pratiti dijete u upravljanju svojim emocijama
Pokažite djetetu da to nije uredu da radi. Mora da razumije, ali da se ne osjeća odbačeno. Nemojte da ga grdite, pokušajte da ga smirite uz mnogo ljubavi.

Postavite granice
Ako vas dijete udari kada se naljuti, važno je da postavite fizička i verbalna ograničenja. Naprimjer, uzmite djetetovu ruke i uklonite ih sa svog tijela, postavite jasnu granicu rukom. Pokažite da to ne treba da radi, ali i objasnite uz riječi: “Ovo nije dobro, pokušaj da se smiriš. Uzmi me za ruku ako ti je lakše”…

Saosjećajte s njim
Jednom kada postavite granice važno je da se saosjećate s njim. “Znam da si ljut”, “Znam da ti je teško da se kontroliraš”, “Možemo da razgovaramo kada budeš mirniji”… Važno je da u ovom trenutku razjasnite šta želite od djeteta.

Naučite ga alternativnim načinima da izbaci bijes
Ako vas dijete udari kada je ljuto, to možda znači da ono još nema drugi način da izbaci bijes. Zbog toga je veoma važno da ga naučite drugim stvarima poput: izbroj do pet, okreni se i napusti situaciju koja te razbijesnila, stisni loptu…

Bivši „Guglov“ inženjer Rej Kurcvel smatra da će ljudi dostići besmrtnost za sedam do osam godina, a Kurcvel je do sada u svojih 147 predviđanja u 86 odsto slučajeva bio u pravu.

Govoreći za za Jutjub kanal Adađo, Kurcvel je diskutovao o pomeranju granica u genetici, nanotehnologiji i robotici, zbog čega veruje da će doći do razvoja nanobota koji će moći da vrate proces starenja.

Ovi sićušni roboti će popravljati oštećene ćelije i tkiva koja propadaju kako telo stari, čime ćemo postati imuni na bolesti poput raka.

Kurcvela je „Gugl“ zaposlio 2012. godine da radi na novim projektima, poput mašinskog učenja, ali se i pre toga bavio predviđanjem tehnoloških proboja.

Tako je 1990. godine predvideo da će najbolji igrač šaha izgubiti od kompjutera do 2000. godine, a to se desilo 1997. kada je „Dip blu“ pobedio Garija Kasparova.

Takođe, 1999. je rekao da će do 2023. godine laptop od 1.000 dolara imati procesorsku moć i kapacitet ljudskog mozga.

Sada bivši inženjer „Gugla“ smatra da će tehnologija u bliskoj budućnosti postati toliko moćna da će moći da pomogne ljudima da žive zauvek.

Kurcvel, koji sebe opisuje kao futuristu, predviđa i da će veštačka inteligencija do 2029. godine uspeti da prođe Turingov test.