Connect with us

Zdravlje

Doktori preporučuju intimne odnose do četiri puta nedeljno ako želite da izbacite kamen iz bubrega

Rezultati studije pokazuju da je stopa izbacivanja kamena 5,7 puta veća kod seksualne aktivnosti

Svaki deseti čovjek na planeti pati od kamena u bubregu, a najugroženiji su oni stariji od 30 godina. Svako ko je osjetio bol kamena u bubregu biće spreman da pokuša bilo šta samo da više nikada ne doživi tu agoniju. Ali umjesto da piju vodu kako bi ih prirodno izbacili, stručnjaci vjeruju da postoji još jedan način da ga izbace iz tijela.

Oni koji imaju jake bolove, visoku temperaturu ili krv u urinu moraju odmah da se obrate svom ljekaru jer, kada se kamen u bubregu formira, tijelo će pokušati da ga izbaci kroz urin. Većina je dovoljno mala da se sama izbaci i to može da se obavi kod kuće, ali veće kamenje bi trebalo da se razbije operacijom. Takođe, polovina svih oboljelih će ponovo dobiti novi kamen u bubregu u roku od pet godina.

U međuvremenu, oni koji pate od kamenčića, a koji i dalje mogu da izazovu nelagodnost, ohrabruju se da piju puno tečnosti i uzimaju lijekove, tzv. alfa-blokatore koji pomažu da kamenje prođe prirodno opuštajući mišiće u urinarnom traktu.

Međutim, u časopisu “The Journal of Seksual Medicine”, ljekari u Indoneziji su primjetili da kontrakcija i opuštanje vrata bešike, a što se dešava tokom orgazma i ejakulacije, takođe mogu da pomognu pri izbacivanju kamena iz bubrega. Razlog za to je što, dok se mišići opuštaju, urin se podstiče da prolazi kroz uretru, zajedno sa kamenjem u bubregu.

Urolozi na Univerzitetu Airlang u Surabaji uradili su pet studija na ovu temu. One su podrazumjevale 406 učesnika kojima je rečeno da imaju seks ili da masturbiraju tri ili četiri puta nedeljno ili da se uzdrže od bilo koje aktivnosti. Dr Iudhistira Pradnian Kloping i njegov tim ispitali su kako seksualni odnosi utiču na to koliko je kamenja iz bubrega izbačeno u svakoj grupi i koliko je vremena za to potrebno. Rezultati pokazuju da je stopa izbacivanja bila 5,7 puta veća u grupi sa seksualnom aktivnošću.

Izbacivanje kamenja kod onih koji su bili seksualno aktivni je takođe bilo i brže. Takođe je i broj ljudi kojima je bilo potrebno ublažavanje bolova zbog kamena u bubregu bio čak 62 procenta manji kod onih seksualno aktivnih. I broj onih kojima je bio potreban laserski tretman za razbijanje kamena bio je za petinu niži od kontrolne grupe, koja se suzdržavala od seksa.

– Seksualni odnosa ili masturbacija od tri do četiri puta nedeljno je korisno za podsticanje spontanog izbacivanja kamena iz distalnog uretera – zaključili us istraživači, a prenosi prenosi “Daily Mail”.

Bubrezi su odgovorni za uklanjanje otpadnih produkata iz krvi filtriranjem oko 150 litara krvi dnevno. Čista krv se vraća nazad u tijelo, dok otpadni proizvodi prolaze kroz urin. Kada se kamen u bubregu formira, obično se sam pokreće ka bešici u roku od nekoliko nedjelja, omogućavajući tijelu da ga izbaci kroz urin.

Ljudi mogu da smanje rizik od nastanka kamena u bubregu tako što će da piju puno vode i osiguraju da je urin blijede boje – signal da su dobro hidrirani.

Zdravlje

Moždani udari zapaženi i kod mladih oboljelih od korone

U Centru za vaskularna oboljenja mozga, pri Institutu za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”, moždani udar u toku i nakon preležane korone zapažen je kod mladih, koji imaju između 25 i 35 godina.

“Godinu dana i tri meseca u okviru Instituta za kardiovaskularne bolesti ‘Dedinje’ postoji Centar za vaskularna oboljenja mozga, a u tom periodu imali smo oko 600 pacijenata sa nasloženijim oboljenima krvnih sudova mozga i kičmene moždine i vrata. Sve intervencije koje se rade u svetu, mogu i u našem Centru. Pre svega to su moždane aneurizme, arterijuvenske malformacije mozga i kičmene moždine, suženje krvnih sudova mozga, karotivno-kavernozne fistule, suženje krvnih sudova vrata i mozga, kao i pacijenti koji imaju aktutni moždani udar”, rekao je za Tanjug Slobodan Ćulafić, interventi neuroradiolog.

“Mi smo primetili da se kod 70 pacijenata koji su preležali koronu ili u toku samog virusa, razvio akutni moždani udar. To je za nas bilo iznenađenje, jer je reč o mladim ljudima između 25 i 35 godina. Čak smo imali jednu pacijentkinju koja ima 28 godina, a koja je bila u petom mesecu trudnoće”, rekao je Ćulafić.

“Za ove pacijente koji imaju akutni moždani udar je veoma važno da dođu u prvih šest sati, kada možemo uspešno da radimo endovaskularnu intervenciju i sprečimo posledice šloga i svedemo na minimalno moguće kompilikacije”, rekao je on.

Dodao je da su najčešći uzroci moždanog udara da pacijenti imaju srčana oboljenja ili aritmije, na osnovu čega se razvija moždani udar ili u 20 odsto slučajeva dolazi do promjene na krvnim sudovima vrata i mozga.

“Tu je i grupa sa povećanim masnoćama, nepravilna ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, razni uzroci i faktori mogu biti”, rekao je Ćulafić. Poručio je da prevencija podrazumijeva dobru kardiološku zaštitu kao i da se obavljaju dijagnostičke procedure.

Nastavi čitati

Zdravlje

Stručnjaci riješili dilemu: Evo kako spavanje u čarapama utiče na cirkulaciju!

Konačno znamo da li spavanje sa čarapama šteti ili doprinosi zdravlju.

Temperature su se spustile, znatno je hladnije, a mnogi ljudi se nimalo ne raduju tome. Ako stalno “cvokoćete”, možda je potrebno da se obratite ljekaru, naročito ako su vam stalno hladna stopala.

Ipak, spavanje sa čarapama je brza opcija kojoj pribjegavamo, trudeći se da zadržimo toplotu što je više moguće. Postoje oprečna mišljenja o spavanju sa čarapama – neki ovaj potez smatraju lošim po cirkulaciju, dok nova istraživanja pokazuju drugačije.

Mar De Karlo, stručnjak za spavanje, smatra da postoji više prednosti spavanja u čarapama tokom zime. Čarape mogu pomoći ljudima da brže utonu u san i spavaju duže uslijed procesa koji se zove distalna vazodilatacija. Rezultati su pokazali da nošenje čarapa povećava dotok i cirkulaciju krvi.

Jedna studija, koja je uključivala manji broj ispitanika, pokazala je da su oni koji su nosili čarape tonuli u san oko 7,5 minuta brže, spavali 32 minuta duže i budili se 7,5 puta manje tokom noći od onih koji su spavali bosi.

“Niže tjelesne temperature povezane su s pospanošću, a dokazi upućuju na to da korišćenje čarapa ili drugih metoda grijanja stopala može da snizi tjelesnu temperaturu i pomogne nam da brže zaspimo”, smatraju stručnjaci.

Podsjetimo, hirurg Armen Avakjan je jednom prilikom otkrio za koga je ova navika pogubna. Kako je istakao, u nekim slučajevima i kod određenih pacijenata, ona može da izazove infekcije, pa čak i nekrozu, odnosno odumiranje, truljenje tkiva. Zato je izdvojio one koji ni u kom slučaju ne bi trebalo da idu u krevet u čarapama.

Nastavi čitati

Zdravlje

VODEĆI UZROK SMRTNOSTI U SRPSKOJ: Stres može da udvostruči rizik od srčanog udara

Od ukupnog broja preminulih za godinu dana u Srpskoj, gotovo svaki drugi bitku izgubi zbog bolesti cirkulatornog sistema.

Prema poslednjim dostupnim podacima, u Srpskoj su u 2020. godini preminule 16.582 osobe, od čega je od kardiovaskuranih bolesti umrlo njih 7.602.

Stručnjaci upozoravaju da psihološki stres može udvostručiti rizik od srčanog udara, dok vježbanje, i dovoljno kvalitetnog sna pomažu u smanjenju nivoa stresa.

Naglašavaju da se većina kardiovaskularnih bolesti može spriječiti uticanjem na faktore rizika koji su povezani sa ponašanjem pojedinca, kao što su upotreba duvana, nepravilna ishrana i gojaznost, fizička neaktivnost i štetna upotreba alkohola.

U Institutu za javno zdravstvo RS kažu da je grupa kardiovaskularnih bolesti na prvom mjestu kao uzrok smrtnosti u Srpskoj.

Ističu da najvažniji faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, a koji su vezani za ponašanje pojedinca, jesu nepravilna ishrana, fizička neaktivnost, upotreba duvana i štetna upotreba alkohola.

– Efekti tih faktora rizika u ponašanju mogu se pojaviti kod pojedinca kao povišen krvni pritisak, povišen nivo šećera u krvi, povišene masnoće u krvi i prekomjerna tjelesna težina i gojaznost. Ovi „posredni faktori rizika“ ukazuju na povećan rizik od razvoja srčanog udara, moždanog udara, zatajenja srca i drugih komplikacija – ističe specijalista socijalne medicine Dragana Grujić-Vujmilović.

Prestanak upotrebe duvana, smanjenje soli u ishrani, konzumiranje voća i povrća, redovna fizička aktivnost i izbjegavanje štetne upotrebe alkohola, smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti.

– Pored toga, liječenje dijabetesa, povišenog krvnog pritiska i visokih lipida u krvi može biti neophodno za smanjenje kardiovaskularnog rizika i sprečavanje srčanog i moždanog udara. Oni koji žive sa dijabetesom tip 2 imaju dvostruko veću vjerovatnoću da umru od srčanih bolesti i moždanog udara u poređenju sa pacijentima bez dijabetesa – rekla je Grujić Vujmilović, povodom obolježavanja Svjetskog dana srca, 29. septembra.

(Srna)

Nastavi čitati

Aktuleno