Connect with us

Zdravlje

DVA NAJGORA OSJEĆAJA KOJA RUŠE VAŠ IMUNITET! Stres i strah mogu biti ozbiljan problem

Published

on

Neuroni pokreću složen skup interakcija između tri endokrine žlijezde, hipotalamusa, hipofize i nadbubrežne žlijezde. Ova takozvana osa stresa kontroliše mnoge reakcije na stres u tijelu.

Opšte je poznato da stres i strah mogu imati direktan uticaj na ljudski imuni sistem – čineći nas podložnijim bolestima. Međutim, do sada je bilo nejasno kako tačno funkcioniše ovaj mehanizam.

Zajedno sa timom istraživača, Volfram Poler, kardiolog i istraživač u Univerzitetske klinike Šarite u Berlinu i na Medicinskom fakultetu Maunt Sinaj u Njujorku, uspio je u studiji na miševima da pokaže da su određeni regioni mozga odgovorni za ključno kretanje leukocita u tijelu – a samim tim i koliko je organizam podložan virusnim infekcijama.

Stres nas stvarno čini bolesnima

„Ono što je za mene bilo najuzbudljivije jeste da sam video ogroman uticaj nekoliko stotina neurona u hipotalamusu na milione leukocita u celom tijelu“, kaže Poler.

Neuroni pokreću složen skup interakcija između tri endokrine žlijezde, hipotalamusa, hipofize i nadbubrežne žlijezde. Ova takozvana osa stresa kontroliše mnoge reakcije na stres u tijelu.

Poler i njegove kolege sproveli su istraživanje na miševima, od kojih su neki više puta bili izloženi stresnim situacijama. Životinje su zaključane u cilindar, premeštene u novi kavez ili izložene mirisu urina prirodnih neprijatelja.

Istraživači su primetili da su se određeni leukociti kod miševa povukli u koštanu srž i – jednostavno rečeno – više nisu radili svoj posao. Životinje su ne samo brže oboljevale, već su i češće umirale.

Leukociti, granulociti i limfociti

Leukociti se nazivaju bijelim krvnim zrncima. Ona se formiraju u koštanoj srži i imaju različite funkcije u imunološkom sistemu.

U leukocite spadaju i granulociti, koji su deo nespecifičnog imunog sistema. U slučaju povrede, oni se bore protiv bakterija i parazita koji tako ulaze u organizam, ali nisu specijalizovani za neki određeni patogen.

Limfociti, s druge strane, koji takođe pripadaju belim krvnim zrncima, su specijalisti. Oni uključuju T i B ćelije, koje ciljaju specifične antigene, odnosno proteine patogena, i čine ih bezopasnim.

Stres tjera limfocite u koštanu srž

Poler i njegov tim su primjetili da se ovi limfociti povlače u stresnim situacijama. Normalno je da se limfociti nalaze u takozvanim limfnim organima: slezini, timusnoj žlezdi ili limfnim čvorovima. Kod miševa pod stresom, oni su se povukli u koštanu srž.

Poler ne može sa sigurnošću da kaže da li se ovaj mehanizam može na isti način preneti i na ljude. Ali osovina stresa koja je postala aktivna kod miševa postoji i kod ljudi. Za istraživača je stoga očigledno da strah i stres – i ljudski imuni sistem mogu učiniti podložnijim virusnim bolestima.

Povećava se koncentracija granulocita

Koliko god da je povlačenje limfocita nepovoljno u stresnim situacijama, u slučaju virusnih infekcija, još nešto se dešava u telu – barem u mišjim telima koja su Poler i njegove kolege proučavali: primetili su povećanje granulocita ubrzo nakon što su miševi bili pod stresom.

Savršeno je logično da se ova prva, nespecifična odbrana imunog sistema aktivira u situaciji velikog straha, iz koje može nastati stanje poznato kao bekstvo ili borba. „Telo je tako pripremljeno za povredu”, kaže Poler, prenose Vijesti lajfstajl.

Izvor: Vijesti lajfstajl

 

Zdravlje

Bolesti današnjice: Da li ste i vi jedan od radnika koje muče ovi simptomi?

Published

on

By

Sedam od 10 radnika je iskusilo tzv. sindrom sagorijevanja (burnout) ili prevaranta (imposter) u posljednjih godinu dana, a više od dvoje na njih pet (42 odsto) iskusilo je i jedno i drugo, pokazalo je novo istraživanje.

Studija, koja je uključila više od 10.000 radnika u okviru Asana izvještaja o anatomiji rada za 2022. godinu, otkrila je da osnovni uzroci svakog stanja mogu biti povezani, uz najveći rizik da radnici dožive oba.

Istraživanje je takođe naglasilo negativan uticaj koji sagorijevanje može da ima na organizaciju, pri čemu 70 odsto tzv. C-suite lidera (direktori na raznim pozicijama) – kaže da izgaranje utiče na njihovu sposobnost da donose odluke.

Pored toga, nalazi su pokazali da svako ko na radnom mestu pati od sagorevanja ima veći rizik od niskog morala (35 procenata); manje je angažovan (30 procenata); pravi više grešaka (27 procenata); i napušta kompaniju (25 procenata).

Stručnjaci apeluju da timovi moraju biti pravilno popunjeni da bi se suprotstavili ovom problemu; kompanije treba da se bolje pozabave ravnotežom između posla i privatnog života. Na zdraviju radnu atmosferu, kažu, utiče i povećanje broja zaposlenih.

– Pored toga, lideri imaju centralnu ulogu i mogu da modeliraju zdravu ravnotežu između posla i privatnog života tako što odlaze u 17 časova, da pokupe svoju djecu, na primer. Međutim, teško je to učiniti u današnje vrijeme jer niko ne želi da bude viđen kao slabić – kaže kaže Idris Aršad, partner u “St Christopher’s Hospice”.

Aršad takođe kaže da zaposleni, rukovodioci i menadžeri timova moraju da rade zajedno kako bi se osiguralo da se kulture prekomjernog rada ne šire.

– Potrebni su nam linijski menadžeri, da efikasnije upravljaju poslom i učinkom, ali zaposleni takođe mogu biti dio problema i menadžeri zatvaraju oči pred tim. Oni se trude da urade više posla, a mi to shvatimo tek kada su potpuno iscrpljeni – rekao je.

Međutim, istraživanje je takođe pokazalo da se više od polovine (51 odsto) radnika ne oseća prijatno da razgovara sa svojim menadžerom o sagorevanju, piše Telegraf Biznis.

Kada je riječ o tzv. sindromu prevaranta, evo šta on znači: to je psihološki obrazac u kojem čovek sumnja u svoje veštine, talente, postignuća i uopšteno, u sebe, i ima neku vrstu straha da će biti okarakterisan kao prevarant.

Nastavi čitati

Zdravlje

NE PRESKAČITE OBROKE PO VISOKIM TEMPERATURAMA Lagana ljetna večera pun pogodak za zdravlje

Published

on

By

Ishrana treba da bude raznovrsna, balansirana i redovna čak i u vrijeme velikih vrućina, iako nam tada često nije ni do pripremanja, a ni do samog jela.

Lagana ljetna večera trebalo bi da bude ritual koji ne propuštamo, prvenstveno zbog toga što su vreli dani često veoma naporni za nas i naše tijelo i treba nadoknaditi izgubljenu energiju. Pored nadoknade elektrolita, odnosno dehidratacije kao jednog od najvažnijih razloga, ne smijemo zaboraviti da peristaltika naših crijeva zavisi umnogome i od redovnosti obroka.

Lagana ljetna večera kao potreba, ali i prijatan ritual

Tečnost se unosi u organizam ne samo vodom i drugim tečnostima, već i hranom. Zbog toga ljeti treba birati namirnice koje imaju visok sadržaj vode. Ako govorimo o večeri, nemojte je preskakati. Ipak, treba voditi računa o još nekim važnim stvarima, kakve su izbor namirnica koje se lakše vari.

Stoga, treba izbjegavati tešku, začinjenu i prženu hranu, gazirana pića, ali i krstasto povrće koje se duže i teže vari. Neka razmak između vašeg posljednjeg obroka i odlaska u krevet bude najmanje dva sata. Evo prijedloga koji mogu da budu idealna ljetna večera, ne samo kao potreba, već i kao ukusan ritual bilo da ste sami, ili planirate da večerate u društvu.

Koje povrće je idealna lagana ljetna večera

Salate su svakako jedna od ideja sa kojima ne možete da pogriješite. Međutim, nije dobro da njihov sastojak bude povrće iz porodice krstaša (krstasto povrće). U njega spada sve što je zeleno i lisnato (kupus, kelj, prokelj, ali i brokoli). Zbog visoke količine skroba, nemojte večerati ni krompir, čak i ako je samo skuvan. Pomfrit je svakako jedna od najgorih stvari koju sebi i svom želucu možete da priredite pred spavanje.

Krastavac, paradajz, svježa paprika ili maslinke, kao sastojak neke od salata kojima ćete dodato susam, laneno seme ili malo koštunjavog voća ili zasebno, osvežiće vas i rehidrirati. Pored toga, snabdjeće vitaminima i mineralima naše kompletno tijelo. Ako odlučite da povrće grilujete, što je jedan od najčešćih prijedloga nutricionista, neka to budu tikvice, plavi patlidžan ili paprika.

Riba kao ukusna, ponekad i egzotična lagana ljetna večera

Riba je preporučljiva kao dio ne samo ljetnjeg jelovnika, već i kao redovan dio namirnica koje unosimo. Dobar balans masnih kiselina je njen najjači adut. Treba imati u vidu da mnogim osobama ne prijaju morski plodovi, pa ih treba izbjegavati. Ovo se posebno odnosi na one koji imaju giht ili neka reumatska oboljenja, kao i probleme sa bubrezima.

Prijedlog koji je savršena ljetna večera svakako je parče grilovane tune sa zelenom salatom. Možete da napravite i salatu od sjeckanog povrća i dodate jednu tunjevinu iz konzerve. Ali, sa konzerviranom hranom inače ne treba preterivati. Koristite svježu ribu što je moguće češće. Fileti oslića, pod uslovom da nisu spremani u dubokom ulju, kao i skuša, takođe su dobra ideja za laganu ljetnu večeru.

Barena piletina sa povrćem

Ako poželite da večerate piletinu, neka to svakako ne bude pečeni batak, već grilovano ili bareno parče bijelog mesa. Možete ga spremiti i na pari. Kuvano bijelo meso uz dodatak povrća može da bude i idealna ljetna obrok – salata.

Parče bijelog mesa sa zelenom salatom veoma je čest predlog u jelovnicima koji čine dio redukovanih režima ishrane ili zdravih dijeta.

Izbegavajte slatko za večeru, mliječne proizvode i previše posoljenu hranu

Velike količine šećera koje unesemo pred spavanje, opteretiće ne samo naša crijeva već i pankreas i jetru. Ako jedemo nešto što je dobro posoljeno, najverovatnije nas čeka ustajanje u toku noći jer ćemo biti žedni. Popićemo veće količine vode, ali to neće biti normalna potreba za tešnošću, već klasično „gašenje požara“. Nakon toga opet ustajanje, zbog odlaska u toalet.

Mlijeko i mliječni proizvodi, osim ako nisu djeca u pitanju, takođe noću mogu da nam naprave problem sa varenjem. Nekim ljudima, međutim, prija kefir. Ako se osjećate dobro kada ga popijete, učinite to. Za neke, idealna ljetna večera je krastavac u jogurtu.

Osluškujte svoj organizam i činite upravo ono što vam on sam poručuje, ali nemojte zaboraviti da su mliječni proizvodi sa dodatkom žitarica zapravo idealan doručak. Pokreće tijelo, peristaltiku crijeva i proces varenja, kao uvod u novi dan i napore koji nas čekaju. I naša crijeva noću treba da odmaraju.

Nastavi čitati

Zdravlje

NAMIRNICE KOJE “HLADE” TIJELO Konzumirajte ih da lakše preživite vrućine

Published

on

By

U ishranu treba uvrstiti puno sezonskog povrća i voća, a izbaciti tešku hranu koja nam “zagrijava” tijelo.

Tokom ljetnih mjeseci klimatske prilike se mijenjaju, pa je veoma važno uskladiti ishranu sa visokim temperaturama. Za vrele ljetne dane treba odabrati nekoliko namirnica koje se ubrajaju u laganu hranu i koje “hlade” naše tijelo.

Kada živa na termometru počne da pokazuje temperaturu iznad 25 stepeni, mnogi stručnjaci predlažu “lakšu hranu”, kako bi naš organizam lakše funkcionisao.

Laka hrana je ona koja se brže i lakše vari, pa se samim tim te namirnice ne zadržavaju dugo u našem tijelu i ne opterećuju organe za varenje. To znači da u ishranu treba uvrstiti puno sezonskog povrća i voća, a izbaciti tešku hranu koja nam “zagrijava” tijelo. Najlakše i najbrže se vare ugljeni hidrati, proteini, a najteže i najsporije masti.

Namirnice koje sadrže visok procenat vode odlične su za vrele ljetne dane, jer hidriraju naš organizam. Važne su i za ljude koji ne unose dovoljnu količinu tečnosti.

1. Krastavac

Iako je nezamjenljiva namirnica u ljetnim mjesecima, zbog svoje nutritivne vrijednosti, ljekari preporučuju uzimanje ovog povrća tokom cijele godine. Krastavci su puni vitamina Ce, u tragovima su tu svi vitamini B grupe, a sadrže i karoten.

Od minerala krastavci su bogati fosforom, kalijumom, gvožđem, manganom i jodom. Izbalansiran odnos natrijuma i kalijuma (mali procenat natrijuma, visok kalijum) čini ga savršenim diuretikom koji pomaže u izbacivanju tečnosti i toksina iz tijela.

Krastavac je jedna od najzdravijih namirnica sa najmanje kalorija – samo 100 grama krastavca sadrži 15 kalorija.

Ne sadrži masti ili holesterol. Kora krastavca je koristan izbor vlakana koja regulišu varenje i pomažu u topljenju masti. Krastavac sadrži oko 96 odsto vode.

2. Paradajz, izvor vitamina i vlakana

Sočan, ukusan, zdrav, namirnica koja osvježava. Bogat je likopenom i vitaminom Ce, ima mali procenat kalorija. U sebi sadrži oko 95 odsto vode. Sadrži i fosfor i bakar. Važan je za zdravu kožu i čvrste kosti, jer pomaže u jačanju koščanog sistema.

Snižava krvni pritisak i sprečava razvoj karcinoma. Važan je u ishrani dijabetičara.

3. Zelena salata

Dobra je kombinacija niskog sadržaja kalorija i velike količine vode, oko 96 odsto. Odličan je izvor vlakana, a preporučuje se osobama koje pate od opstipacije. Gvožđe i bakar u salati veoma su korisni za poboljšanje krvne slike.

Zelena salata ima i zaštitnu ulogu protiv nekih oblika raka (na organima za varenje i disanje).

Salatu je najbolje jesti na početku obroka, jer otvara apetit i brzo se vari. Sirovo sjeme suncokreta, susama, bundeve i lana preporučljivo je za kombinaciju sa salatama od povrća.

4. Lubenica

Mnogim ljudima je omiljena tokom ljetnih mjeseci, ubraja se u zdrav, ukusan i sladak zalogaj. U sebi sadrži 92 odsto vode.

Sadrži esencijalne vitamine A, Ce i B6. Lubenica sadrži i magnezijum, koji pomaže u regulisanju rada mišića i nerava. Sprečava i bol u mišićima.

5. Špinat kao lijek

Zdravo zeleno povrće koje u sebi sadrži oko 92 odsto vode, bogato magnezijumom, kalijumom i vitaminima B grupe. Važan je jer našem tijelu daje energiju.

Špinat kao prirodni izvor vitamina, minerala i vlakana, bogat je i fitonutrijentima, posebno beta-karotenom i luteinom, koji ga čine povrćem sa dosta antioksidanata koji štite ćelije u tijelu. Pripada istoj porodici biljaka kao cvekla, blitva, repa.

Obezbjeđuje protok kiseonika do ćelija i tkiva: špinat sadrži gvožđe, koje utiče na količinu hemoglobina u krvi.

6. Paprike

Narandžasta, žuta,crvena, ljubičasta ili zelena, slatka ili ljuta, paprika je oduvijek važila za izuzetno zdravu hranu jer je bogata vitaminima i mineralima koji su neophodni ljudskom organizmu.

Paprika pored velikih količina vitamina A, B i Ce vitamina, koji su važni za jačanje imuniteta, sadrži i vitamine B1 i B2. Zbog vitamina E, ovo povrće se koristi u prevenciji raka.

Od minerala ima najviše kalijuma, fosfora i gvožđa. Količina vode koju sadrži je približno 89 odsto, dok količina eteričnih ulja u sjemenu zavisi od količine prisutnog kapsaicin alkaloida.

7. Jagode

Slatko voće koje mnogi ljudi obožavaju. Osim što su bogate antioksidansima i vitaminom Ce, jagode sadrže više od 90 odsto vode u sebi.

8. Dinje

Slatko voće sa visokim sadržajem vode, oko 90 odsto. Dinja je bogata kalijumom koji je odličan za održavanje hidriranosti tijela.

Dinja sadrži izuzetno malo kalorija i masti, a njen plod sadrži 95 odsto vode, jedan procenat bjelančevina, 5,5 odsto šećera, jedan gram biljnih vlakana, limunsku kiselinu… Bogata je vitaminima B i Ce, a od minerala sadrži fosfor, kalcijum, magnezijum, kalijum, gvožđe, cink…

Sprečava dehidraciju organizma. Zbog visokog sadržaja i vode i elektrolita, dinja dobro balansira njihov odnos i zadržavanje neophodnih elektrolita u organizmu.

9. Ananas

Voće koje je odličan izvor vitamina Ce, sa oko 87 odsto vode. Ananas je najpopularnije tropsko voće i s pravom nosi naziv “kraljica voća”. Bogat je mineralima kao što su gvožđe i mangan, sadrži mnogo vitamina Ce, kao i beta karotena. Sadrži i enzim bromelain, koji prirodno podržava varenje.

Pored toga, ananas sadrži serotonin i vanilin. Ovaj drugi djeluje kao pojačivač raspoloženja, dok serotonin djeluje kao transporter supstance do mozga i odgovoran je za zadovoljstvo i dobro raspoloženje. Ananas može pozitivno uticati na želju za hranom i anksioznost.

Nastavi čitati

Aktuleno