ekonomija
JOŠ JEDNA GLAVOBOLJA za građane BiH: Rata kredita ponovo ide gore
Evropska centralna banka povećala je kamatnu stopu za 0,5 odsto uprkos previranjima na finansijskim tržištima i bankarskom sektoru.
Iako se očekivalo da će zbog problema sa Credit Suisse Evropska centralna banka odustati od povećavanja kamatne stope, predsjednica ECB-a Kristina Lagard naglasila je kako je banka odlučna u borbi protiv visoke inflacije.
“Bankarski sektori u 20 zemalja koje koriste euro kao valutu su otporni i sa jakim finansijama. Mislim da je bankarski sektor trenutno u mnogo jačoj poziciji nego 2008. godine. Naši zaposleni su u prošlosti demonstrirali da mogu i u vrlo kratkom roku ispoljiti kreativnost u slučaju da je potrebno odgovoriti na ono što bi mogla biti kriza likvidnosti. Naravno, ako do toga dođe, ali ovo što vidimo definitivno nije to”, rekla je predsjednica.
Takođe, britanski The Guardian je naglasio kako usvajanje kamatne stope nije naišlo na jednoglasnu odluku Upravnog odbora ECB-a.
Podizanje kamatne stope unutar evrozone znači da će kamatna stopa porasti sa 3 na 3,5 odsto.
Ekonomista Igor Gavran za portal UNA kazao je da je nažalost izvjesno je da će se ovakva odluka ECB-a odraziti povecanjem kamatnih stopa i u BiH.
“Nemoguće je predvidjeti hoće li se odraziti odmah i u istom procentu. Vjerujem da ne, barem ne kod svih banaka. Ali treba znati da je ovo odličan izgovor bankama u BiH da povećaju kamatne stope i teško je vjerovati da će mu one ‘odoliti’”, naglasio je Gavran.
Banke koriste situaciju
Dodao je da važno napomenuti da ovaj izgovor nije isto što i opravdan razlog.
“Naime, banke u BiH su hiperlikvidne i imaju sasvim dovoljno domaćih sredstava za plasman kredita bez ikakvog zaduživanja izvan BiH, dakle nemaju nikakvog objektivnog razloga za povećanje kamatnih stopa. Riječ je samo o korištenju prilike kao sto je koriste i trgovci da povećavaju cijene bez realnog rasta troškova, jer imaju pogodne izgovore rata u Ukrajini u drugih globalnih faktora”, istakao je Gavran.
Prema njegovim riječima, pozitivni efekti na BiH bi mogli uslijediti u slučaju slabljenja inflacije na što je ovaj rast referentnih kamatnih stopa usmjeren, ali nažalost do sada su ti efekti bilo ograničeni i nisu se prenijeli na bh. tržište, pa su i sada upitni.
Govoreći o odluci ECB-a kao alatu za suzbijanje inflacije, gavran ističe da je u ekonomskoj teoriji ovo dobar u efikasan alat, ali samo ako je dio ukupne konzistentne ekonomske politike koja radi na smanjenju inflacije.
“Nažalost, mi paralelno vidimo potpuno suprotno djelovanje EU, jer se kontinuirano plasiraju enormna sredstva bez ikakvog realnog pokrića za finansiranje Ukrajine i vanredne rashode vezane za namjensku industriju i isporuku oružja i municije, što ima suprotne efekte. Takođe se sankcijama protiv Ruske Federacije nanosi šteta evropskoj ekonomiji zbog prekida lanaca snabdijevanja i ograničenja tržišta što opet poziva inflaciju”, pojasnio je Gavran.
Upitna efektivnost
Prema njegovim riječima, upravo zato su efekti povećanja kamatnih stopa na smanjenje inflacije ograničeni i upitno je šta uopšte možemo očekivati ako nema konzistentne ekonomske politike istog cilja.
“Kada je riječ o BiH, pored nedovoljnog slabljenja inflacije u EU, dodatni negativni faktori sprečavaju pozitivne promjene na našem tržištu. Naime, vec mjesecima smo svjedoci da troškovi poslovanja padaju, jer su znatno niže cijene goriva i plina, a i cijene hrane na svjetskom tržištu u padu, ali istovremeno i dalje se nastavlja rast cijena u BiH”, kazao je.
Dodao je da za to postoje dva ključna razloga.
“Prvi, zloupotrebe i besramno ostvarivanje ekstra profita i drugi, ograničeni kapaciteti domaće proizvodnje hrane i drugih esencijalnih proizvoda i dominacija uvoza. I za jedan i za drugi su suštinski odgovorne domaće vlasti i od njih zavisi njihovo rješavanje. Naime, djelovanjem domaćih vlasti se vrlo brzo mogu sankcionirati zloupotrebe i ograničiti cijene na tržištu a paralelno se dugoročnije može djelovati na podršku domaćoj proizvodnji i smanjenju njenih troškova kako bi što manje zavisili od vanjskih faktora i stvorili uslove za dugoročno stabilnije i povoljnije cijene”, zaključio je Gavran.
Značajan uticaj na otplatu
Ekonomista Faruk Hadžić poručio je da će kamatne stope i dalje rasti kako bi se ublažila inflacija te da iz tog razloga u ovom trenutku ne bi rješavao stambeno pitanje.
“Svako ko me pitao krajem 2021. godine da li treba fiksirati kamatne stope i da li će one rasti – svima sam rekao da fiksiraju kredit, jer će doći do promjene varijabilne kamatne stope koja će u velikoj mjeri uticati na otplatu. To je u tom trenutku bila ispravna situacija, ali sada moram reći da kamate generalno rastu i ja da moram sada rješavati stambeno pitane u ovom trenutku ga ne bih rješavao. Prvo toliko su napuhane cijene nekretnina, a drugo je to da su otplate kredita jako skupe i zarobio bih se cijeli život za otplatu nekretnine”, pojasnio je Hadžić.
ekonomija
Naša Banka članica jedne od vodećih poslovnih grupacija iz Srbije
Naša Banka, kao nasljednica bankarske tradicije na našim prostorima duge više od 130 godina, sa preko 30 poslovnica i više od 180 zaposlenih, postala je članica Galens Invest grupacije. Galens Invest grupacija je jedna od vodećih poslovnih grupacija na prostorima Srbije, koja je svoje poslovanje proširila na područje Evropske Unije, a odnedavno i na prostore Republike Srpske, odnosno Bosne i Hercegovine.
Posljednjom trgovinom akcijama došlo je do ukrupnjavanja kapitala i promjene vlasništva, gdje je kompanija Galens Invest Finance d.o.o Zvornik, postala većinski vlasnik sa preko 99% upravljačkih prava.
Ove aktivnosti dokazale su namjere akcionara da stvore jaku i stabilnu finansijsku instituciju, uz mnoštvo planiranih novih aktivnosti u svim segmentima poslovanja banke, kroz povećanje broja poslovnica i broja zaposlenih, te stalnim ulaganjem u nove tehnologije i u podizanje nivoa kapitala i likvidnosti banke.
Naša Banka prošla je niz akcija na polju usavršavanja svih procesa i usluga poslovnog ambijenta, te je u posljednjoj i tokom ove poslovne godine pribilježila poslovni rast iz kojeg se vidi da sinergija poslovne tradicije i inovativnih rješenja donosi sjajne rezultate, stabilnost i sigurnost.
Galens Invest (www.galens.rs) predstavlja izuzetno uspješnu kompaniju koja se bavi investicijama u gradjevinarstvu i jedan je od lidera u toj djelatnosti u Srbiji i u regionu. Kompanija je članica poslovne grupacije koja se pored investicija, takodje bavi inženjeringom i izvođenjem gradjevinskih radova, poljoprivredom, hotelijerstvom, a odnedavno i bankarstvom.
Grupacija ima preko 2000 zaposlenih, gradeći imidž kompanije koja se kontinuirano širi, napreduje i ulaže u svoje kapacitete. Pored Galens Investa, neke od kompanija koje čine grupaciju su: „Galens Inženjering“, „Promist“, „NS Hotels“, „BIS Facility“, „NS Security“,, Vinarija i Destilerija „Frug“ i još mnoge druge. Izvanredni i uspješni rezultati ogledaju se i kroz činjenicu da je u prošloj godini grupacija ostvarila prihode veće od 520 miliona evra i dobiti od 48 miliona evra. Odgovornim poslovanjem čitave grupacije, čiji je novi član i Naša Banka, ostvaruje se rast na održivoj osnovi, podržavajući profesionalni razvoj svojih zaposlenih, lokalnu sredinu i zajednicu. Vodeći računa o društvenom i ekonomskom blagostanju, ulaže se u mlade generacije, njeguju se porodične vrijednosti, kako bi kontinuirano osiguravala održivu budućnost.
ekonomija
REKORDAN IZNOS JAVNIH PRIHODA Na račun Poreske uprave se slila skoro milijarda KM
Poreska uprava Republike Srpske u prvom kvartalu ove godine na račun javnih prihoda prikupila je 924,7 miliona KM, što je za 170,7 miliona KM ili 23 odsto više nego u istom periodu lani.
Rast prihoda u svim segmentima je značajno nastavljen, posebno po osnovu doprinosa i poreza na dohodak i dobit, te je došlo i do povećanja privredne aktivnosti, kao i povećanja plata i broja zaposlenih, što je na rekordnom nivou, saopšteno je iz Poreske uprave.
U prva tri mjeseca naplaćeni su doprinosi od 530 miliona KM, što je za 85,5 miliona KM ili 19 odsto više nego u istom periodu lani, pri čemu je naplata doprinosa za Fond penzijsko-invalidskog osiguranja /PIO/ veća za 22 odsto, za Zavod za zapošljavanje za 19 odsto, za Fond dječje zaštite 20 odsto, te za Fond zdravstvenog osiguranja za 14 odsto.
U prvom kvartalu ove godine naplaćeno je i 260,1 miliona KM direktnih poreza, što je za 65,9 miliona KM ili 34 odsto više nego u istom periodu lani.
Najveći rast je ostvaren kod poreza na dobit čijom naplatom je prikupljeno 168 miliona KM, što je za 38,2 miliona KM ili 29 odsto više nego u periodu januar-mart 2022. godine.
“Veoma značajan rast naplate kod direktnih poreza bilježi i porez na dohodak, koji je naplaćen u iznosu od oko 85,2 miliona KM, što je za 27 miliona KM ili 47 procenata više u odnosu na uporedni period, a što je direktan indikator rasta broja zaposlenih, većih plata, ali i rasta privredne aktivnosti”, navodi se u saopštenju.
U prvom kvartalu ove godine zabilježen je i rast naplate prihoda po osnovu poreza na nepokretnosti za 15 odsto u odnosu isti period 2022.
Kod ostalih javnih prihoda, u prva tri mjeseca naplaćeno je 134,6 miliona KM, što je za 19,3 miliona KM ili 17 odsto više u odnosu na isti period 2022. godine.
Nastavljen je rast naplate po osnovu kazni i naknada za priređivanje igara na sreću od devet, odnosno 33 procenta, dok je naplata taksi i naknada veća za jedan odsto, a prihoda po osnovu koncesionih naknada za više od 10 miliona KM.
U martu naplata je iznosila čak 412,1 miliona KM, što je za oko 87 miliona KM ili 27 procenata više nego u istom mjesecu prošle godine, pri čemu je naplata direktnih poreza veća za 40 odsto, doprinosa za 18 odsto, a ostalih javnih prihoda za 23 procenta.
(Srna)
ekonomija
Pad prometa u februaru za 1.8 odsto
Ukupan desezonirani promet trgovine na malo u BiH u februaru, posmatran u tekućim cijenama, zabilježio je pad od 1.8 odsto u odnosu na januar.
Pad prometa od 1.7 odsto ostvaren je u trgovini prehrambenim proizvodima, odnosno hranom, pićem i duvanskim proizvodima, te 2,4 odsto u prometu neprehrambenim proizvodim, podaci su Agencije za statistiku BiH.
Posmatrano u stalnim cijenama, ukupan desezonirani promet trgovine na malo u BiH u februaru manji je za 1.3 odsto u odnosu na januar.
Pad prometa od 2,1 odsto ostvaren je u trgovini prehrambenim proizvodima, a u trgovini neprehrambenim proizvodima iznosio je 1.3 odsto.
Ukupan promet trgovine na malo u BiH, posmatran u tekućim cijenama, u februaru veći je za 8.2 odsto u odnosu na isti mjesec prethodne godine.
U februaru ove godine u odnosu na isti mjesec lani, promet prehrambenim proizvodima veći je za 14.3 odsto, a neprehrambenim proizvodima za 10.5 odsto.
Posmatrano u stalnim cijenama, ukupan promet trgovine na malo u drugom mjesecu ostvario je rast od devet odsto u odnosu na februar prethodne godine.
Promet prehrambenim proizvodima ostvario je rast od 2.9 odsto, a neprehrambenim proizvodima od 21.8 odsto.
Pozovi radi pružanja konkretne pomoći ukrajinskoj vojsci
VUKANOVIĆ NAPAO I JOKIĆA “Ne treba nikada više ovamo doći, on i Micić su uobražene zvijezde!”
PORAŽAVAJUĆI PODACI: Skoro milion ljudi svaku noć bez krova nad glavom u Evropi
STRAVIČNI SNIMCI IZ GRČKE – more “progutalo” automobil, turisti zarobljeni u hotelima
OVO NIKO NIJE OČEKIVAO! Moguće je da cijene goriva u BiH idu preko tri marke
ODLIČNI REZULTATI Ni kiša nije umanjila zaradu “Akvane”
Napad na slobodu medija: Boban Bogdanović uputio monstruozne prijetnje redakciji ,,Nacionalist”
Naša Banka članica jedne od vodećih poslovnih grupacija iz Srbije
Srpska bogatija za 32 bebe
