Pentagon spriječava američku administraciju da podjeli sa Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu dokaze koje su prikupile američke obavještajne agencije o ruskim zločinima u Ukrajini, saopštili su sadašnji i bivši zvaničnici upoznati sa ovim pitanjem, piše Njujork tajms.
Američki vojni lideri protive se pomoći sudu u istrazi protiv Rusa jer se plaše postavljanja presedana koji bi mogao pomoći da se otvori put za krivično gonjenje Amerikanaca.

“Ostatak administracije, uključujući obaveštajne agencije i ministarstvo pravosuđa, podržavaju davanje dokaza sudu”, rekli su zvaničnici, napominjući da predsednik Džo Bajden tek treba da donese odluku po ovom pitanju.

Među dokazima su detalji relevantni za istragu koju je glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda Karim Kan započeo nakon ruske invazije na Ukrajinu prije godinu dana.

Informacije navodno uključuju materijale o navodnim odlukama ruskih zvaničnika da namerno gađaju civilnu infrastrukturu i da otmu hiljade ukrajinske dece sa okupirane teritorije.

U decembru je Kongres izmenio dugogodišnja zakonska ograničenja za američku pomoć sudu, dozvoljavajući Sjedinjenim Američkim Državama da pomognu u istragama i eventualnim sudskim gonjenjima u vezi sa ratom u Ukrajini.

Međutin, unutar Bajdenove administracije, politički spor oko toga da li to činiti i dalje odvija se iza zatvorenih vrata, navodi Njujork tajms.

“Savet za nacionalnu bezbednost sazvao je sastanak Komiteta direktora na nivou kabineta 3. februara u pokušaju da reši spor”, rekli su zvaničnici, ali je ministar odbrane Lojd Ostin izrazio protivljenje.

Senator Lindzi Grejem, republikanac iz Južne Karoline, koji je prošle godine pomogao Kongresu da ublaži ograničenja za pomoć Međunarodnom krivičnom sudu, okrivio je Ministarstvo odbrane za oklevanje.

„To ministarstvo protivilo se zakonskoj promeni, koja je prošla velikom većinom, a sada pokušavaju da potkopaju slovo i duh zakona“, rekao je Grejem.

Predstavnici Pentagona, Stejt departmenta, Ministarstva pravde i Kancelarije direktora nacionalne obaveštajne službe odbili su da komentarišu.

Portparolka Saveta za nacionalnu bezbednost Adrijen Votson rekla je da vlada „podržava niz istraga za identifikaciju i pozivanje na odgovornost” za ruske ratne zločine, između ostalog preko ukrajinskih tužilaca, Ujedinjenih nacija i Međunarodnog krivičnog suda.

„Ruske snage su činile ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Ukrajini, a ukrajinski narod zaslužuje pravdu . Takođe radimo na razotkrivanju ruskih zverstava u Ukrajini kako bi svet mogao da vidi šta ruske snage rade”“, rekla je ona.

Bivši predsjednik Bil Klinton potpisao je Rimski statut 2000. godine, ali ga nije poslao Senatu na ratifikaciju, nazivajući ovaj akt manjkavim. Predsednik Džordž Buš je 2002. povukao taj potpis. Kongres je, sa svoje strane, doneo zakone 1999. i 2002. koji su ograničavali podršku vlade Haškom sudu.

Do kraja Bušovog mandata, Stejt department je izjavio da su Sjedinjene Američke Države prihvatile „stvarnost“ suda i priznale da „uživa veliku međunarodnu podršku“. Obamina administracija je učinila korak ka pomoći sudu u Hagu nudeći nagrade za hvatanje odbeglih optuženih afričkih komandanata.

Međutim, 2017. godine, tadašnji glavni tužilac u Hagu pokušao je da istraži torturu zatvorenika terorističkih grupa tokom Bušove administracije kao deo šireg pogleda na rat u Avganistanu. Kao odgovor na to, Trampova administracija je uvela sankcije sudskom osoblju, a državni sekretar Majk Pompeo ga je proglasio korumpiranim.

Bajdenova administracija je 2021. godine ukinula te sankcije, a Karim Kan, novoimenovani tužilac Međunarodnog krivičnog suda, odustao je od istrage.

Invazija Rusije na Ukrajinu prošle godine, dovela je do dvostranačkog pritiska da se predsjednik Rusije Vladimir Putin i drugi u njegovom vojnom lancu komandovanja pozovu na odgovornost, usled čega je unutar američke administracije pokrenuta debata da li i kako pomoći sudu.

Krajem decembra, Kongres je usvojio dva zakona čiji je cilj povećanje izgleda da će Rusi odgovarati za ratne zločine u Ukrajini.

Jedan je bio samostalni zakon kojim se proširuje nadležnost američkih tužilaca da terete strance za ratne zločine počinjene u inostranstvu.

Druga odredba o Međunarodnom krivičnom sudu reguliše američku finansijsku podršku Tribunalu.

Iako je američkoj vladi i dalje zabranjeno da izdvaja finansijska sredstva namenjena sudu u Hagu, Kongres je napravio izuzetak koji mu omogućava da pomaže u „istragama i krivičnom gonjenju stranih državljana u vezi sa situacijom u Ukrajini, uključujući podršku žrtvama i svedocima“.

Uprkos toj zakonskoj promjeni i signalu podrške Kongresa, Pentagon je bio čvrst da Sjedinjene države ne bi trebalo da pomognu Međunarodnom krivičnom sudu da istražuje Ruse zbog njihovih postupaka u Ukrajini, jer Rusija nije strana u sporazumu kojim je uspostavljen sud.

Taj otpor je izazvao kritike i unutar i izvan izvršne vlasti. Neki pravni stručnjaci tvrde da nema koristi od zauzimanja te pozicije jer ostatak svijeta u suštini odbacuje to tumačenje.