Connect with us

Društvo

Pra­vo­suđu u BiH hi­tno tre­ba “čelična me­tla”

U pra­vo­suđu u BiH i te ka­ko ima mjes­ta za “čeličnu me­tlu”, sma­tra stručna ja­vnost, na­kon što je sličnu di­ja­gno­zu na­šem pra­vo­su­dnom sis­te­mu, is­ti­na u ne­što blažem obli­ku, dao Maj­kl Mar­fi, am­ba­sa­dor SAD u BiH.

Mar­fi je oci­je­nio da pra­vo­su­dni sis­tem BiH ne fun­kci­oni­še, da ne­ma na­pret­ka ka re­for­ma­ma, te da pra­vo­suđe mo­ra pro­ce­su­ira­ti ko­rum­pi­ra­ne akte­re ko­ji su na vlas­ti i po­mes­ti pred svo­jim vra­ti­ma, što, na­veo je, zna­ju i građani i pra­vo­suđe.

Pro­fe­sor us­ta­vnog pra­va Mi­lan Bla­go­je­vić upo­zo­ra­va da je sta­nje stva­ri u pra­vo­suđu ka­tas­tro­fal­no, ta­ko da se je­di­no ra­di­kal­nim mje­ra­ma, ko­je se me­ta­fo­rično mo­gu na­zva­ti “čeličnom me­tlom”, može ra­zri­je­ši­ti pro­blem ne­efi­ka­snog i ne­efe­kti­vnog pra­vo­suđa.

“Ta ‘čelična me­tla’, ili ra­di­kal­na re­for­ma bi, pre­ma mom is­kus­tvu, na prvom mjes­tu, po­dra­zu­mi­je­va­la pro­ces re­ime­no­va­nja no­si­la­ca svih pra­vo­su­dnih fun­kci­ja. Ti­me bi bi­la po­sla­ta ja­sna po­ru­ka stran­ci­ma ko­ji su svo­je­vre­me­no ra­di­li, pod na­vo­dni­ci­ma – re­for­mu pra­vo­suđa u BiH pri­je 20 go­di­na, da je ta re­for­ma ko­ja je na prvom mjes­tu po­dra­zu­mi­je­va­la re­ime­no­va­nje ta­daš­njih no­si­la­ca pra­vo­su­dnih fun­kci­ja je­dnos­ta­vno urađena ka­tas­tro­fal­no, bi­la je ap­so­lu­tni pro­ma­šaj”, re­kao je Bla­go­je­vić za “Ne­za­vi­sne no­vi­ne”.

Upra­vo zbog ta­kvog pro­ma­ša­ja, pre­ma Bla­go­je­vićevim ri­ječima, trpi­mo sve ove po­slje­di­ce u pra­vo­suđu, a ti­me i u druš­tvu u cje­li­ni u pro­te­klih 20 go­di­na.

“Po­red to­ga, ta re­for­ma, ta ‘čelična me­tla’ bi po­dra­zu­mi­je­va­la li­der­stvo određenog bro­ja lju­di ka­ko u po­li­tičkim in­sti­tu­ci­ja­ma, ta­ko i u pra­vničko-pro­fe­si­onal­noj za­je­dni­ci, ko­ji bi na svo­jim plećima izni­je­li te­ret re­for­me i od­go­va­ra­jućih za­ko­na bez ko­jih ne može bi­ti kva­li­te­tnog pra­vo­suđa. Pri to­me po­dra­zu­mi­je­vam pri­je sve­ga za­ko­ne bez ko­jih ne mo­gu su­do­vi fun­kci­oni­sa­ti, a to su za­kon o kri­vičnom pos­tup­ku, za­kon o par­ničnom pos­tup­ku, te za­kon o upra­vnim spo­ro­vi­ma, ko­ji su ka­tas­tro­fal­no lo­še na­pi­sa­ni, sa broj­nim no­vo­ta­ri­ja­ma ko­je su su­do­ve one­mo­gućile da obav­lja­ju svo­ju inače ple­me­ni­tu ulo­gu u druš­tvu”, is­ta­kao je Bla­go­je­vić.

Advo­kat Va­svi­ja Vi­do­vić kaže da je si­tu­aci­ja ta­kva ka­kvu ju je opi­sao am­ba­sa­dor, ali, ka­ko je pod­sje­ti­la, ta­kve sta­vo­ve slu­ša­mo go­di­na­ma, ka­ko od međuna­ro­dne za­je­dni­ce, ta­ko i od na­ših zva­nični­ka. Međuna­ro­dna za­je­dni­ca bi, sma­tra Vi­do­vićeva, tre­ba­lo da is­ko­ris­ti­ sve me­ha­ni­zme da se to sta­nje sre­di.

“Međutim, sve što se ra­di bez pro­vje­ra činje­ni­ca može do­ves­ti do ne­prav­de. Tre­ba bi­ti vrlo oba­zriv, pro­vje­ri­ti sve. Ni­sam od onih ko­ji sma­tra­ju da se pri­tis­kom na bi­lo ko­je no­si­oce pra­vo­su­dnih fun­kci­ja može pos­tići ne­što. Ono što je nji­ma ne­op­ho­dno, jes­te što vi­še edu­ka­ci­je u pri­mje­ni međuna­ro­dnih stan­dar­da. Po­tre­bno je i što pažlji­vi­je bi­ra­nje i pro­vje­ra nji­ho­vog ra­da, te uop­šte kre­di­bi­li­te­ta za obav­lja­nje tih fun­kci­ja”, re­kla je Vi­do­vićeva za “Ne­za­vi­sne no­vi­ne”.

No­vi­nar “Euro­Bli­ca” i por­ta­la Srpska­In­fo Ni­ko­la Mo­rača, ko­ji u svom iz­vje­šta­va­nju čes­to kri­ti­ku­je de­vi­ja­ci­je u pra­vo­suđu, sma­tra da je pra­vo­suđe u BiH po­put za­dnjeg sta­di­juma kan­ce­ra i dje­lu­je da ga ni­šta vi­še ne može spa­si­ti.

Po­slje­dnja me­tas­ta­za je, is­tiče Mo­rača, bi­la za­poš­lja­va­nje dje­ce aktu­el­nih su­di­ja i tužila­ca, što znači da sta­sa­va­ju ge­ne­ra­ci­je po­do­bnih.

“Je­di­ni spas za iz­gu­blje­nu prav­du su po­je­din­ci, su­di­je i tužioci ko­ji mo­ra­ju na se­bi no­si­ti taj krst zva­ni re­for­ma pra­vo­suđa, dok se većina nji­ho­vih ko­le­ga ku­pa u nov­cu stečenom od ko­rup­ci­je. Nažalost, ne vi­dim da će se bi­lo šta pro­mi­je­ni­ti u pra­vo­suđu dok Vi­so­ki sud­ski i tužilački sa­vjet BiH ne počne ra­di­ti svoj po­sao na pro­tje­ri­va­nju ko­rum­pi­ra­nih no­si­la­ca pra­vo­su­dnih fun­kci­ja, ali to je težak i mu­ko­trpan po­sao”, re­kao je Mo­rača za “Ne­za­vi­sne no­vi­ne”.

Mar­fi je, pod­sje­ti­mo, u svom blo­gu, objav­lje­nom na zva­ničnoj stra­ni­ci Am­ba­sa­de SAD, oci­je­nio da je po­vje­re­nje građana u spo­so­bnost pra­vo­su­dnog sis­te­ma BiH da se bo­ri pro­tiv ko­rup­ci­je na naj­nižem do­sa­daš­njem ni­vou.

“Ne­ki tužioci i su­di­je čak pri­zna­ju ka­ko su oni dio pro­ble­ma, vje­ru­ju ka­ko je nji­ho­va pro­fe­si­ja vrlo po­dložna po­dmićiva­nju i vi­de sis­tem kao kom­pro­mi­to­van po­li­tičkim uti­ca­jem i ko­rup­ci­jom”, na­pi­sao je Mar­fi.

Pod­sje­ti­mo, u iz­vje­šta­ju o in­de­ksu efi­ka­snos­ti pra­vo­suđa BiH, čiju je izra­du omo­gućila Ame­rička agen­ci­ja za međuna­ro­dni ra­zvoj (USA­ID), na­vo­di se da je per­cep­ci­ja ja­vnos­ti BiH o efi­ka­snos­ti pra­vo­suđa za 2021. go­di­nu i da­lje lo­ša.

Društvo

Ugrožen bh. izvozni kolač vrijedan milijarde maraka

Problemi koji potresaju Njemačku, a koji se odnose na smanjenje isporuke ruskog gasa, te prognoziranu recesiju i inflaciju u 2023. koja bi mogla nadmašiti ovogodišnju, ugroziće bh. izvoz prema ovom evropskom gigantu, smatraju domaći stručnjaci.

O kakvom se potencijalnom udaru na našu ekonomiju radi svjedoči podatak da je izvoz u Njemačku prošle godine činio 15 odsto kompletnog bh. izvoza, a iznosio je više od 2,15 milijardi KM.

U ovoj godini, za osam mjeseci, prema podacima Spoljnotrgovinske komore BiH, izvoz u Njemačku već je premašio 1,78 milijardi KM.

Momčilo Komljenović, zamjenik generalnog sekretara Spoljnotrgovinske komore BiH, kaže da je izvoz u Njemačku, za osam mjeseci ove godine, povećan za 448 miliona KM u odnosu na isti period prošle godine.

“Ovo što se dešava u Njemačkoj sigurno će se negativno odraziti na sve zemlje s kojima ta zemlja ima spoljnotrgovinsku razmjenu. To je neminovno”, naveo je Komljenović za “Nezavisne novine”.

Upitan da li prognozirana recesija u Njemačkoj može uticati na bh. izvoz ka toj zemlji, ekonomista Igor Gavran odgovara “svakako da može”.

“Recesija i pad proizvodnih aktivnosti u Njemačkoj bi neminovno vodili do manjih narudžbi njemačke privrede, a time i manjeg uvoza iz BiH”, rekao je Gavran za “Nezavisne novine”.

On pojašnjava da hrana i slični esencijalni proizvodi ne bi trebalo da budu značajnije pogođeni jer se moraju konzumirati i nemoguće je bez njih živjeti, ali sve ostalo što nije neophodno bi moglo osjetiti veliki pad tražnje.

“Također, pronalaženje alternativnih tržišta je jako teško u uslovima kada su ne samo Njemačka, već i mnoge druge zemlje, u očekivanju recesije”, ističe Gavran.

Da je teško u kratkom roku pronaći alternativna tržišta slaže se i Goran Račić, predsjednik Područne privredne komore Banjaluka, koji takođe ocjenjuje da bi se trendovi u Njemačkoj mogli odraziti i na nas.

“Njemačka je nama značajan spoljnotrgovinski partner, a pitanje je da li će njihova industrija imati dovoljne količine gasa. Može doći do toga da će neke fabrike morati smanjiti proizvodnju, ili je čak obustaviti. To automatski proizvodi kod nas problem jer će naše količine, koje se plasiraju na njemačko tržište, morati biti umanjene”, rekao je Račić za “Nezavisne novine”.

Na to mi, dodaje, ne možemo da utičemo, a u ovom momentu, da bi se došlo na novo tržište, to je već dugoročan proces. Račić je dodao da Srpska najviše u Njemačku izvozi proizvode metalske industrije, za potrebe auto-industrije, ali i namještaj, parket itd.

I zaista, u branši koja se bavi preradom drveta već su zabrinuti, a dostupni podaci već pokazuju da je posla manje kada je riječ o proizvodnji namještaja.

“Mi smo prognozirali i kada je počela kriza izazvana ratom u Ukrajini da bi se to najprije moglo odraziti na krajnja potrošna dobra koja su skuplja, kao što je namještaj. Primjećujemo da se proizvodnja namještaja kreće u nešto manjem procentu nego prošle godine”, kaže Lazo Šinik, sekretar Udruženja šumarstva i prerade drveta Privredne komore RS.

Prema njegovim riječima, kada su u pitanju drugi proizvodi, kao što su podovi i stolarija, to će od dobre mjere zavisiti od stanja u građevinarstvu.

“Nama je Njemačka značajno tržište i ona može biti parametar toga šta se može dešavati u drugim zemljama. Svakako nas brinu dešavanja u Njemačkoj”, zaključio je Šinik

Nastavi čitati

Društvo

„Novi profesionalni izazov“: Radojičić ima novi posao

Igor Radojičić, bivši gradonačelnik Banjaluke, objavio je na svom Facebook nalogu da je dobio novi posao

Kako je napisao, od 1. oktobra je član Upravnog odbora grupe Planetsoft.

Radojičić je naveo da je Planetsoft privatna regionalna kompanija u oblasti IT i modernih tehnologija.

Istovremeno, studente Elektrotehničkog fakulteta u Banjaluci je obavijestio da i dalje ostaje u nastavnom procesu.

Nastavi čitati

Društvo

Početak iduće sedmice obilježiće oblačno vrijeme sa slabom kišom

U Republici Srpskoj i Federaciji BiH (FBiH) sutra će biti promjenljivo vrijeme sa slabom kišom i temperaturom od 16 do 21 stepen Celzijusov.

Ujutro će biti oblačno uz slabu kišu ponegdje na sjeveru i istoku, a na jugu pretežno vedro, saopšteno je iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

Prije podne će se oblačnost sa slabom kišom premještati dalje ka istoku, a na sjeveru i zapadu doći će do razvedravanja uz sunčanije vrijeme.

Popodne će kiša prestati i na istoku uz postepeno razvedravanje. Biće malo hladnije, a na jugu Hercegovine sunčano i toplije.

Duvaće slab do umjeren sjeverni vjetar, podaci su Federalnog hidrometeorološkog zavoda.

Temperatura vazduha danas u 14.00 časova: Bjelašnica sedam, Čemerno 16, Gacko, Sokolac i Ivan-sedlo 18, Srebrenica i Sarajevo 20, Neum, Bijeljina, Prijedor, Trebinje, Gradačac, Tuzla i Zenica 22, Višegrad, Doboj i Mostar 23, te Banjaluka 24 stepena Celzijusova.

Nastavi čitati

Aktuleno